Posts in category: Česta pitanja

Grejanje i hlađenje objekata pomoću toplotne pumpe nesumljivo je najjeftinji sistem grejanja koji trenutno postoji na tržištu. Na cenu zagrevanja toplotnom pumpom utiče više faktora kao što su strujimer, izolacija i stolarija na objektu, kvadratura, spratnost, namena…

Naime, računice pokazuju da je za objekte do 300m2 isplativo grejanje i sa klasičnim strujomerima koji imaju zelenu, plavu i crvenu tarifu.

Kod objekata preko 300m2 se uvođenjem merne grupe za kotlarnicu ostvaruju dodatne uštede jer sistem ne ulazi u crvenu zonu gde je cena električne energije veća.

U svakom slucaju, toplotna pumpa je uvek isplatljiviji sistem grejanja u odnosu na druge sisteme koje mozete instalirati u svoj objekat.

Bunar predstavlja vertikalni hidrogeološki objekat izveden u tlu čija namena je eksploatacija ili osmatranje podzemnih voda. Za izradu bunara koriste se metode kao što su iskop, bušenje sa jezgrovanjem ili bušenje.

U većini slučajeva nažalost nije moguće upotrebiti stari bunar iz okućnog prostora. Stari bunari koji se nalaze u dvorištima kod nas su relativno plitki i čak i u situacijama kada imaju dobar priliv vode temperatura te vode varira u zavisnosti od spoljašnjih uslova što negativno utiče na rad celog sistema.

Podzemna voda kao toplotni izvor za toplotnu pumpu predstavlja idealno rešenje zbog svojih termodinamičkih osobina. 

Specifična toplota podzemne vode je u odnosu na vazduh četiri puta veća, a takođe je i koeficijent prelaza toplote mnogo veći nego kod vazduha.

Temperatura podzemnih voda je tokom cele godine konstantna i predstavlja nepresušni izvor toplotne energije koja se može iskoristiti kako zimi za grejanje tako i leti za hlađenje. Temperature podzemnih voda u Srbiji kreću se između 14 i 17°C što je i više nego dovoljno da bi sistem funkcionisao izuzetno ekonomično.

Izrada sistema vazduh voda je upotrebljiva, ali se na ovim prostorima pokazalo da zbog velike vlažnosti vazduha u toku zimskih meseci može doći do problema u radu. U periodima godine kada su temperature niže od 0C i kada je visoka vlažnost vazduha 70 – 80%, dolazi do formiranja leda na spoljašnjem izmenjivaču toplote. Ovaj led jako brzo blokira rad sistema i onemogućava njegov dalji rad. Čak i u slučaju otapanja leda, kapljice vode ostaju na izmenjivaču tako da vrlo brzo dolazi do ponovnog leđenja. Takođe kako spoljna temperatura opada tako opada i efikasnost i ekonomičnost sistema.  Ovaj sistem je primenjiv u situacijama kada ste spremni da imate još jedan alternativni sistem i da vodite računa i prebacujete sa jednog na drugi sistem grejanja. Kod sistema voda voda, temperatura vode je konstantna i ne dolazi do ovakvih problema.

Ako želite da izračunate vreme vraćanja ulaganja (broj godina vraćanja), od novonastalih troškova treba oduzeti godišnju uštedu koja nastaje kao rezultat rada sistema. Na primer, ako biste instalirali toplotnu pumpu u nov dom, ušteda usled niskih troškova sistema obično može da nadoknadi mesečne hipotekarne troškove, odmah stvarajući pozitivan protok novca. Zapamtite da je ušteda energije samo jedna od mnogih prednosti, koje Vam obezbeđuje sistem toplotne pumpe.

Za instaliranje sistema sa toplotnom pumpom potrebna su vam 2 bunara, toplotna pumpa, bunarska i cirkulaciona pumpa i grejna tela (radijatori, podno, zidno, fan-coil…)

Bunari

Prvi bunar je bunar koji napaja sistem vodom iz podzemlja i u većini slučajeva njegov minimalni prečnik je 50mm. Ovaj prečnik odgovara prečniku okiten creva 1col koje se postavlja u sam bunar. Izbor pumpe se vrši u skladu sa zahtevanim protokom nivoom podzemne vode. Drugi bunar je prečnika 50mm i on služi za povrat upotrebljene vode u toplotnoj pumpi.

Toplotna pumpa

Toplotna pumpa je pored bunara sledeći neophodni element za postavljanje sistema grejanja. Kapacitet toplotne pumpe zavisi od veličine prostora koji grejete/hladite, kao i od toplotnih gubitaka samog objekta. Ako je objekat dobro izolovan možete računati na gubitke od 40 do 60W/m2/h. Potrebna količina vode za snabdevanje toplotne pumpe je u direktnoj vezi sa kapacitetom pumpe i može se naći u svim tehničkim listovima i osnovnim podacima o pumpi.

Grejna tela

Grejna tela koja se koriste u sistemu grejanja velikim delom opredeljuju efikasnost samog sistema. To je zbog toga što efikasnost rada toplotne pumpe zavisi od radne temperature na kojoj rade grejna tela. Primera radi, kod sistema s podnim i zidnim grejanjem odnosno hlađenjem radna temperatura je 35°C, a pri tim temperaturama toplotna pumpa daje koeficijent iskorišćenja (COP) između 6 i 7. Ovo zapravo znači da se sa uloženih 1kWh električne energije dobija 6 do 7 kWh toplotne energije.

Kod sistema s fan coil-om radna temperatura je oko 40°C do 45°C, a koeficijent iskorišćenja pada na oko 4,5. Sistem s radijatorima radi na temperaturama oko 50°C do 60°C, a koeficijent iskorišćenja pada na 3,5 do 4 sto i dalje predstavlja dobru isplatljivost … U sistemima s radijatorskim grejanjem nije moguće hlađenje, već je moguće dograditi fan coil koji bi preuzeo ulogu hlađenja prostorija na sebe.

Da bi se izračunao kapacitet toplotne pumpe potrebno je izračunati toplotne gubitke samog objekta pa se stoga radi proračun u kome se navode karakteristike objekta kao što su: namena, spratnost, konstrukcija, slojevitost zidova, tip stolarije, površine…

Iz tog proračuna proizilazi stvarana potrebna količina toplote za zagrevanje objekta pa se na osnovu toga određuje snaga toplotne pumpe.